Plata Jonas Gahr Støre

Јонас Гар Стјоре је норвешки политичар који је 36. премијер Норвешке од 2021. и био је вођа Лабуристичке партије од 2021. године. као министар спољних послова од 2005. до 2012. и као министар здравља и служби неге од 2012. до 2013. Такође је члан Стортинга за Осло од 2009. године. Стјоре је одрастао у Западном Крају Осла и милионер је. Прошао је обуку за поморске официре на Норвешкој поморској академији, а затим је студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу од 1981. до 1985. Првобитно повезан са Конзервативном странком, био је специјални саветник за каријеру и генерални директор у кабинету премијера од 1989. до 1997, служио је под премијерима Јан П. Сисе, Гро Харлем Брунтланд и Торбјерн Јагланд. Постао је познат као штићеник Брунтландове 1990-их, а њено менторство га је инспирисало да постане члан Лабуристичке партије 1995. Године 1998. пратио је Брунтландову у Светску здравствену организацију где је постао њен шеф особља. Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга; влада је била инспирисана новим лабуристима и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји. Касније је био генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године. Као и његови политички ментори Брундтланд и Столтенберг, Стјоре је повезан са десницом Лабуристичке партије која је повољна за пословање. Када се придружио кабинету 2005. године, доживљавали су га као део групе „руководитеља Западног Краја“ и Столтенбергових поверљивих лица која је представљала помак удесно. Његов мандат министра спољних послова га је ипак учинио најпопуларнијим чланом кабинета. Упркос томе што је Лабуристичка партија добила 1% мање гласова и изгубила једно место, леви центар је освојио већину на норвешким парламентарним изборима 2021. Као лидер највеће странке, Стјоре је био изразити фаворит за улогу премијера. Два дана након оставке Ерне Солберг и њене владе 12. октобра 2021, Стјоре је именовао за премијера краљ Харалд V, предводећи мањинску владу са Партијом центра. Убрзо након што је именована за премијера, Лабуристичка партија је пријавила губитак од 5% својих присталица, јер су многи кривили странку што није довољно подржавала норвешки народ током глобалне енергетске кризе 2021–2022.